Cr­na Go­ra je već 25 go­di­na pod ru­ko­vod­stvom di­na­sti­je Mi­la Đu­ka­no­vi­ća i ona je dr­žav­na tvo­re­vi­na u du­hu i ma­te­ri­ji ma­fi­je, oci­je­nje­no je iz nje­mač­ke ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je Pro­A­zil. Ta ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­ja us­pro­ti­vi­la se, ka­ko pre­no­si te­le­vi­zi­ja RTF, na­mje­ri nje­mač­kog Mi­ni­star­stva ino­stra­nih po­slo­va da Cr­na Go­ra bu­de pro­gla­še­na ze­mljom si­gur­nog po­ri­je­kla i ta­ko bu­de spri­je­če­na sva­ka mo­guć­nost da­va­nja azi­la bi­lo ko­me iz Cr­ne Go­re.
U sa­op­šte­nju Pro­A­zil, na­vo­di se da me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je kri­ti­ku­ju ne­do­sta­tak ne­za­vi­snost prav­nog si­ste­ma Cr­ne Go­re.
– Kri­ti­ku­ju i en­de­mič­nu zlo­u­po­tre­bu po­li­ci­je, a i u po­re­đe­nju čak i sa Bal­ka­nom ne­vje­ro­vat­nu ko­rup­ci­ju, uti­caj or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la na dr­žav­ni apa­rat i ši­ro­ku ne­ka­žnji­vost za te­ške zlo­či­ne. Za­stra­ši­va­nje no­vi­na­ra je sva­ko­dne­vi­ca. Ina­če, ka­da no­vi­na­ri bu­du žr­tve na­pa­da, pu­no ta­kvih slu­ča­je­va do da­nas ni­je is­tra­že­no. Pi­ta­mo se, da li je to jed­na dr­ža­va si­gur­nog po­ri­je­kla – na­vo­di se u sa­op­šte­nju or­ga­ni­za­ci­je Pro­A­zil, ko­je je pre­ni­je­la te­le­vi­zi­ja RTF.
Da­va­nje sta­tu­sa ze­mlje si­gur­nog po­ri­je­kla zna­či­lo bi da u Cr­noj Go­ri i dru­gim bal­kan­skim ze­mlja­ma ne­ma ni po­li­tič­kog mu­če­nja, ni pro­go­na, ni zlo­sta­vlja­nja po­li­tič­kih ne­is­to­mi­šlje­ni­ka, pa ti­me ni osnov­nih raz­lo­ga za pod­no­še­njem za­htje­va za azil.
Nje­mač­ki de­mo­hri­šća­ni su že­lje­li da se na li­stu si­gur­nih ze­ma­lja bu­du uvr­še­te­ne i Al­ba­ni­ja i Cr­na Go­ra, ali su se so­ci­jal­de­mo­kra­te to­me pro­ti­vi­le.
U ko­a­li­ci­o­nom ugo­vo­ru iz­me­đu de­mo­hri­šća­na, kan­ce­la­ra An­ge­le Mer­kel i so­ci­jal­de­mo­kra­ta vi­ce­kan­ce­la­ra Zig­ma­ra Ga­bri­je­la do­go­vo­re­no je da se sa­mo tri bal­kan­ske dr­ža­ve – Sr­bi­ja, Bo­sna i Her­ce­go­vi­na i Ma­ke­do­ni­ja – pro­gla­se si­gur­nim ze­mlja­ma, što će zna­či­ti da se za­htje­vi za azil i žal­be gra­đa­na iz tih ze­ma­lja mo­ći ob­ra­đi­va­ti u ro­ku od jed­ne sed­mi­ce i, po pra­vi­lu, im se od­bi­ja­ti sta­tus azi­lan­ta.
Gor­nji dom nje­mač­kog par­la­men­ta, Bun­de­srat, u ko­me su za­stu­plje­ni pred­stav­ni­ci svih 16 nje­mač­kih po­kra­ji­na, dao je na je­sen pro­šle go­di­ne sa­gla­snost na za­kon ko­jim se Sr­bi­ja pro­gla­ša­va ze­mljom si­gur­nog po­ri­je­kla. Od­lu­ka Bun­de­sra­ta da je Sr­bi­ja ze­mlja si­gur­nog po­ri­je­kla zna­či da su za­htje­vi za azil nje­nih gra­đa­na u prin­ci­pu neo­sno­va­ni, ma­da se po­je­di­nač­no mo­gu po­tvr­di­ti, a pri tom se po­stu­pak za po­vra­tak azi­la­na­ta u do­mo­vi­nu skra­ću­je.
Nje­mač­ki mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va To­mas de Me­zi­jer je pro­šle go­di­ne na­ja­vio da će za­kon­skim iz­mje­na­ma tri mje­se­ca po­sli­je do­bi­ja­nja sta­tu­sa azi­lan­ta ti lju­di ima­ti pra­vo na pri­stup tr­ži­štu ra­da, dok su do sa­da mo­ra­li da če­ka­ju go­di­nu da­na, po sti­ca­nju azi­lant­skog sta­tu­sa. Pro­blem la­žnih azi­la­na­ta, ko­ji su u Nje­mač­ku hr­li­li zbog so­ci­jal­nih pri­vi­le­gi­ja i nov­ca, pri­je­tio je pri­je ne­ko­li­ko go­di­na da ugro­zi bez­vi­zni re­žim za­pad­nog Bal­ka­na sa EU.
M.V.